Umesto zaključka
Kada bi nam neko spasao život pa čak i da ga ne košta nikakvog truda, muke, napora, patnje, nego bi to učinio čisto iz dobre volje, mi bismo mu bili doživotno zahvalni. Kada bi to od njega zahtevalo ulaganje napora, muke, truda, patnju, mi bismo mu bili još zahvalniji. A ukoliko bi rizikovao svoj život da spase naš, onda bi naša zahvalnost bila ogromna. Ukoliko bi svesno dao svoj život za naš, naša zahvalnost bi se teško mogla izraziti rečima. A ako bi dao svoj život da nas spase još dok smo mu protivnici i neprijatelji, naša zahvalnost bi bila neizreciva.
Koliko zahvalnosti bi trebalo da imamo zbog činjenice da je Bog dao svoj božanski život za nas još dok smo bili bezbožni, bespomoćni, grešnici i neprijatelji prema Njemu? (Videti Poslanicu Rimljanima, 5. poglavlje)
I ne samo da je dao Svoj život za nas, nego je zbog nas, On Stvoritelj, pristao da dođe među nas – svoja stvorenja, i to kao jedan od nas. Započevši život na isti način kao i mi – rodivši se kao bespomoćna beba, ali u najskromnijim okolnostima i okruženju – rodivši se kao dete siromaha sa mukotrpnom i neizvesnom budućnošću, u ne baš mirišljavoj i čistoj štali. Izložen istim slabostima i živeći pod neuporedivo težim okolnostima, iskušenjima, usamljen u duhu, bez razumevanja od najbližih i pod stalnim pritiskom, bez prava na jednu, ma i najmanju grešku, izložen opasnosti od neuspeha i večnog gubitka. Zamenivši pratnju bezbrojnih anđela koji su ga obožavali krajnje surovim i neprijateljskim okruženjem ljudi punih nerazumevanja, nezahvalnosti, podsmeha, poruge, prezira, trpeći otvorenu mržnju, protivljenje i odbacivanje. Koji su na svakom koraku gledali da mu zagorčaju ionako preteške okolnosti i oduzmu Mu život. Da bi ga na kraju i završio našom sramnom smrću (smrću koja je trebala da snađe nas) uz potpuno prezrenje, mržnju i odbacivanje od ogromne većine onih koje je došao da spase. Pristajući da i pored svega toga iskusi/ispije i neverovatnu agoniju krivice i greha celog sveta, uverenje i prateći osećaj smrti jednake večnoj, uverenje i osećaj večnog odvajanja od radosti, života, Oca, svega lepog – nas radi.
Da li možemo tražiti veći dokaz Božije bezuslovne i nezaslužive ljubavi, milosti, naklonosti, dobrote i prihvatanja od svega ovoga? Zar uopšte može postojati veći dokaz koliko je Hristu stalo do nas?
Ukoliko Vam neko ponudi dragoceni dar, najprirodnije bi bilo da mu od sveg srca zahvalite. Zatim, u skladu s vrednošću dara, prirodno bi bilo da osetite želju da prijatelju uzvratite darom približne vrednosti. Ta sposobnost radosne zahvalnosti ugrađena je u čovekovu prirodu, to je deo paketa koji smo dobili rođenjem. Takva reakcija je skoro instinktivna. Mnogo puta u toku dana mi zahvaljujemo na uslugama koje su nam učinjene i isto toliko puta razmišljamo kako bismo mogli da uzvratimo nekim dobrim delom!
Taj jednostavni, iskreni odgovor naše prirode, koji je takođe dar od Boga, predstavlja sve što je Bog ikada tražio od bilo koga! Hristos je DAO sebe na krstu za nas. I kada shvatimo šta se zaista dogodilo na Golgoti, nešto počinje da nas pokreće. Prosto ne možemo a da Mu ne izjavimo zahvalna srca koje uzvikuje zajedno sa celim našim bićem: „A sada, Bože sačuvaj da se čim drugim hvalim osim krstom Gospoda svojega Isusa Hrista!“ (Galatima poslanica 6,14)
U nastavku se nalazi skromni pokušaj da Mu izrazimo makar delić svoje zahvalnosti. Naša je iskrena želja da izjave zahvalnosti koje slede skrenu Vaš pogled sa surove stvarnosti života prepunog briga i uzdignu ga na krst na kome je raspet naš Otkupitelj i Spasitelj.
Jer samo pogled na krst otklanja svaki strah, svaku neizvesnost i sumnju u Božiju bezuslovnu ljubav i prihvatanje, činjenicu da nas On nikada neće napustiti niti ostaviti, bez obzira na sve – sve naše greške, grehe, padove, mane... uprkos svemu onome što jesmo i što činimo.
I još zato što je krst garant Božijeg bezuslovnog prihvatanja i spasenja svih pokajanih grešnih. Jer Njegove rane su i dalje sveže, i On živi da bi mogao stalno da se moli i posreduje pred Bogom za nas.
Naša je želja još i da izjave zahvalnosti u vama izazovu isto ono uverenje i osećaj neopisive radosti koje i mi doživljavamo svaki put kada Mu kažemo „Hvala Ti!“ zbog svega što je za nas učinio. I navedu Vas da nam se srca ispunjenog neizrecivom milinom pridružite u tome ispunjavajući Vas mirom koji prevazilazi svaki um. A Bogu koji čini neuporedivo više nego što smo mi u stanju da zatražimo ili da pomislimo, neka je večna hvala i slava!
Izjave zahvalnosti
1. Hvala Ti Bože što si učinio da shvatim i osetim da sam dragocen Isusu i da sve što treba da uradim jeste, da svakodnevno dođem u podnožje Isusovog krsta i zahvalim Mu za ono što je učinio za mene, uzimanjem mojih greha i preuzimanjem moje krivice, čineći me nevinim i pravednim u Tvojim očima. Kakav predivan dar! Hvala Ti što su svaki strah i svaka sumnja u sigurnost Tvoje večne i bezuslovne ljubavi i prihvatanja, kao i sigurnost mog spasenja, nestali.
2. Hvala Ti Bože što si me spasao pogrešnog shvatanja i molitve: „Gospode! Pomozi mi u borbi; pomozi mi da porazim sotonu“. Hvala Ti Bože što sam po prvi put shvatio da je Isus već pobedio sotonu za mene, i da ja ne moram da se borim sa njim. Hvala Ti Bože što si me naučio da neprijatelj samo obmanjuje svakog od nas da pomislimo da je to borba između nas i njega, jer on zna da je borba zapravo između Hrista i njega; a on je već izgubio u toj borbi. On ne želi da to ikada saznamo, tako da bismo nastavili da smatramo i osećamo kako baš sada mi moramo da se suočimo sa njim. Ali mi to ne moramo. Hvala Ti Bože što si me naučio da ja jednostavno treba da počnem da verujem u Tvoje zameničke zasluge. Hvala Ti Bože što su svi strahovi i agonije iz dubine mog uma nestali. Slava Bogu za sve što je učinio kroz Hristovu smrt za svakog od nas!
3. Slavim Te Bože svakoga dana za dar koji je Isus dao na krstu, kao i za slanje svog Duha da živi (prebiva) u meni i da me nauči i posveti istinom o Tebi.., i što Sada i ja mogu drugima da govorim o tome.
4. Hvalim Te Bože što mi izjave vere veoma pomažu da svoju pažnju ne usmeravam na sebe. Znam kako sam grozna osoba..., ali ja ću se usredsrediti na Tvoju predivnu ličnost, iako ne zaslužujem tu lepotu. Hvala Ti!
5. Hvala Ti Bože što uslišavaš našu potrebu da verom živimo u Hristovoj pobedi i Njegovoj ljubavi za nas, da idemo kroz život sa sigurnošću u srcu i umu da nas On voli bezuslovnom ljubavlju, da je za spasenje dovoljno ono što je Hristos učinio pre 2000 godina za nas, bez nas i izvan nas! Rim. 5,10.18
6. Hvala Ti Bože što nas proglašavaš, pa i činiš pobednicima, što činiš da imamo iskustvo novog i života u svom hodu sa Hristom, što smo ponovo vraćeni u veru da je sa Hristom sve moguće, i što svaki dan činiš da iskusimo pravu i trajnu slobodu u odnosu na sve okolnosti (iako to nije uslov spasenja već samo za proslavljanje Njegovog imena), kroz stalno produbljivanje odnosa sa Njim. 2. Kor. 5,14
7. Hvala Ti Bože što kroz radosnu vest o nezasluživoj i besplatnoj milosti, po prvi put shvatam da već imam spasenje! Po prvi put u svom životu ja stvarno shvatam da već imam spasenje i da ga mogu zadržati do kraja kroz neodustajanje od Boga i oslanjanje na Njegovu pripisanu pravdu koja mi se uračunava. Upravo sam video koliko je Bog milostiv. Rim. 3,24; 2. Tim. 1,9; Titu 3,5-8; Efe. 2,5-10
8. Slavim te Bože što me iznova ispunjavaš oduševljenjem, kada svaki dan iznova otkrivam da sam oslobođen, i zaista slobodan u Hristu – slobodan od osude, krivice i sramote, kao i slobodan od legalizma tj. pokušaja da zadobijem Njegovu ljubav, milost, naklonost, dobrotu i spasenje svojim delima i poslušnošću. Zahvalan što su sada ta dela i poslušnost – koliko god nesavršeni i nepotpuni – spontana posledica/plod opravdanja, spasenja, iako nisu uslov spasenja već za proslavljanje Njegovog imena. Jn. 8,32; Gal. 5,13; 1. Pet. 2,16; Kol. 1,13.14; Efe. 1,7
9. Hvalim te Bože na Tvom daru pokajanja. Slavim te što priznajući svoju krivicu Tvoja milost ulazi u moj život. Hvala ti što mogu da budem iskren i otvoren sa Tobom, jer uživam u zajednici sa Hristom – a ja nemam tajni pred Onim sa kim želim da imam zdrav i blizak odnos.
10. Hvala Ti Bože što nikad ne možemo dovoljno naglasiti da nam Tvoja ljubav, milost, naklonost, dobrota i spasenje dolaze isključivo kao besplatni i nezasluživi dar. Mi ih ne možemo zaraditi. Ne možemo ih zaslužiti. Ne možemo sebe učiniti dovoljno dobrim za to. Niti možemo učiniti bilo šta, da bi to bilo naše. To je naše, i to besplatno! Hvala ti na tom olakšanju i radosnoj vesti! Rim. 3,24; Titu 3,5-7; 2. Tim. 1,9; Efe. 2,8
11. Hvala Ti Bože što si nam jednostavno otkrio da smo već primili spasenje – umesto da činimo bilo šta, kako bismo ga zaradili ili zaslužili. Rim. 5,8-10.17.18.19; Titu 3,5-7; Gal. 2; 2. Tim. 1,9
12. Hvala Ti na predivnom iskustvu što smo konačno shvatili da ne postoji bilo šta što možemo „učiniti svojim zaslugama“ da bismo bili spaseni. Hvala Ti što si nas time oslobodio krivice i straha i što sada sve što činimo, činimo slobodno i spontano – iz ljubavi i zahvalnosti za spasenje koje već imamo! Titu 3,5; 2. Tim. 1,9; Gal. 2,16; 5,4; Efe. 2,8
13. Hvala Ti Bože na Radosnoj vesti da se Tvoja milost:
- Ne može zaraditi. Gal. 2,8.16.(19-21); 5,3.4.(5.6); Rim,3,19.20.(21-26).28; 4,2-8; 5. poglavlje; 9,30-33; 10,2.3.4.5.6-8.-13; Titu 3,5; Efe 2,(5).8.13; Jakov 2,12; 1. Pet. 1,18-20
- Ne može se ništa učiniti kako bi se zaslužila. Gal. 2,16; 5,4.
- Nije nagrada za pravilno postupanje. Efe. 2,8; Titu 3,5; 2. Tim. 1,9
- Nije plata za poslušnost.
- Nema osnovu ni u čemu što mi „činimo“! Rim. 3,24; Titu 3,5-8
- Što je zasnovana isključivo na onome što je Isus učinio. Efe. 2,8; Rim. 5,18; 1. Pet. 1,18-20
Hvala Ti Bože što ne čekaš da vidiš hoćemo li biti poslušni i „činiti dobro“ pre nego nam daš besplatni i nezasluživi dar ljubavi, milosti, naklonosti, dobrote (tj. blagodati) i spasenja. Rim. 5,8-10
14. Hvala Ti Bože što biti pod Tvojom blagodaću, ne znači da ne smem više da pogrešim. Hvala Ti što mogu da pogrešim, a ipak ne izgubim tvoju blagodat i spasenje jer bi u protivnom to značilo da smo prihvaćeni i zbog poslušnosti ostvarene kroz nas a ne jedino na osnovu Hristove zameničke poslušnosti ostvarene pre 2000 godina bez nas, izvan nas ali za nas. Hvala Ti Bože što si nam rekao: „Moja milost nikada nije zavisila od vaše sposobnosti da uradite pravu stvar. Ona je izlivena na vas dok ste i iako ste još bili grešnici.“ Hvala ti što nas posle naših grešaka vraćaš na pravi put ka Sebi! 1. Jov. 2,1
15. Hvala Ti Bože što ne tražiš od mene da budem Isus. Hvala ti što jedino tražiš da verujem u Isusa i za svoje spasenje se oslanjam jedino na Njegovo delo ostvareno pre 2000 godina bez mene, izvan mene ali za mene! Rim. 3,24
16. Hvala Ti Bože što si mi vratio nadu tako što si me, umesto na moja ljudska dostignuća Ti fokusirao na Tvoju predivnu Božansku ličnost i žrtvu koju si prineo na Golgoti.
Drugim rečima, hvala Ti Bože što si mi vratio nadu i radost u život tako što činiš da se više ne bavim svojim zaslugama, dostignućima, delima, a koji su nesavršeni – svojim slabostima, sebičnošću, neverstvom – već činiš da se bavim bezuslovnom ljubavlju i prihvatanjem Onog koji je savršen i Njegovim zaslugama, dostignućima, delima – odnosno Njegovom nesebičnošću, snagom, vernošću – zbog kojih nas On nikada neće ostaviti niti napustiti, bez obzira na sve ono što jesmo i što činimo, dok god to želimo.
17. Hvala Ti Bože što, iako nisam sposoban ni za jednu čistu misao, ni za jedno velikodušno delo, ni za jednu nesebičnu želju i što ne postoji ništa što bih mogao da uradim da bih Te ubedio da mi budeš naklonjeniji, Ti si me voleo i prihvatio takvog kakav jesam i kroz Isusovu smrt opravdavao i pomirio sa Sobom još dok sam bio bespomoćan, bezbožan, grešnik i neprijatelj prema Tebi. Hvala Ti što je Hristos umro za sve nas! Da, čak i za mene! Rim. 2. i 3. poglavlje
18. Hvala Ti Bože što kad se pitam „kako samo možeš i dalje da me voliš ovakvog?“ Ti odgovaraš: „Zato što se Moja ljubav ne zasniva na tome da li ti uvek radiš/činiš ispravno ili ne. Ja te jednostavno volim! Voleo sam te dok si bio grešnik, dok si bio pobunjen i dok si Mi bio neprijatelj. Volim te, jer Ja sam ljubav. Ja te volim ne zbog toga što si učinio nešto dobro. A istina je, da i kada uradiš nešto dobro, to nisi ti. To sam u stvari Ja!“
19. Kako sam Ti zahvalan Bože što iako priznajem činjenicu da sam crv, Ti me ne smatraš bezvrednim! Ti u svakom od nas vidiš vrednost. Hvala Ti što uprkos našem palom stanju, Ti čezneš da imaš blisku zajednicu, najbliskiji odnos ljubavi sa nama. Hvala Ti Bože što je Tvoja čežnja za nama tako velika, da si žrtvovao i svog Sina, kako bi popravio naš grehom-narušen odnos!
20. Hvala Ti Bože što Tvoja milost nikada nije zavisila od toga koliko smo dobri jer po svojoj prirodi mi i nismo dobri!
21. Hvala Ti Bože što ne moramo da Te ubeđujemo da nas još više voliš, i što Tvoja ljubav prema nama NE zavisi od naših dela, jer si kroz Hrista već dao sve što si mogao dati! Jer. 31,3; Gal. 2; Titu 3,5; Rim. 3,24-26; 4.25; 5; 2. Kor, 5,14.15.19.21; 8,9; Jovan 3,16, Efe. 1,7; 2,4-10; 2. Tim. 1,9; ......
22. Hvala Ti Bože što naš mir sa Tobom nije zasnovan ni na našim trenutnim okolnostima, niti na našem duhovnom napretku, pa ni na činjenici da sada više ne radimo nešto loše što smo ranije radili ili nam se, nažalost, još uvek nenamerno/nevoljno ponavlja zbog slabosti. kišobran blagodati – Rim 5; Gal. 2;
Hvala Ti što se naš mir sa Tobom zasniva jedino na već utvrđenoj činjenici, a ta činjenica je ostvarena samom zameničkom smrću Isusa Hrista. Hvala Ti što nas posle naših grešaka vraćaš na pravi put ka Sebi!
23. Hvala Ti Bože što kad se okrenemo od usredsređenosti na sebe i dovoljno izmaknemo od sebe i svojih okolnosti da možemo videti koliko si nam već poklonio smrću Isusa Hrista – tada mi možemo prestati da to odbacujemo i reći: „Slava Tebi Bože!“
24. Hvala Ti što nam razumevanjem veličine Tvoje žrtve kroz Tvoju smrt na krstu otvaraš vrata za sve što možemo da budemo i bićemo. Kol. 1,6
25. Zadivljen sam što je Bog u svojoj bezgraničnoj milosti prihvatio jednog Čoveka u zamenu za ceo ovaj svet. 2. Kor, 5,14.15.19.21; 1. Jov. 2,2; Jn. 1,29; 4,42; 12,32; 1. Tim. 4,10; Rim. 5,18; Jev. 2,9; 1. Jov. 4,14.15.(16-18).
26. Zadivljen sam gledajući na krst, jer Bog mi je dao najneverovatniju potvrdu svoje ljubavi! On me je proglasio pravednim! To je značenje reči opravdati – „proglasiti pravednim“. On me je pomirio sa sobom. A ja nisam ništa uradio da to zaslužim – nisam ni mogao. Rim. 5,1
27. Hvala Ti Bože što si nam dao privilegiju ne samo da budemo proglašeni opravdanim, što je već ostvarena činjenica čije prihvatanje je dovoljno za spasenje, već i mnogo više od toga – što nam daješ privilegiju da se otvorimo i primimo Hristov život ovde i sada! Rim. 5,9.10.18; 6.; Gal. 2,20
28. Hvala Ti Bože što uzrastamo u zrelosti i svetosti u Isusu – jer nas upućuješ da svakodnevno gledamo na Hristov krst i cenimo to što si nas proglasio pravednima kroz Hristovu poslušnost (na osnovu Rimljanima 5,19 – eng. prevod KJV). Rim. 5,19
29. Hvala Ti Bože što ne zavisim od svoje poslušnosti i dobrote, nego baš kao što je Pavle rekao – od „poslušnosti jednog čoveka – Isusa Hrista“. (na osnovu Rimljanima 5,17-19 – eng. prevod KJV) Rim. 5,18; 2. Tim. 1,9; Titu 3,5
30. Zahvaljujem Ti Bože što je Hristos živeo život savršene poslušnosti i što si Njegove – smrt i život, prihvatio kao osnovu, da ja budem proglašen, pa i učinjen pravednim!
31. Aliluja! Bože, Ti si me proglasio pravednim! Hvala Ti na poslušnosti tog jednog Čoveka, koga si Ti u potpunosti prihvatio, kao da sam to ja! Rim. 5,1.9.10.17-19; 10,4
32. Slava Tebi Bože što je opravdanje sasvim dovoljno za spasenje i bez dela ostvarenih kroz nas, jer si Ti zadovoljan što je Jedno ljudsko biće već živelo životom potpune odanosti Tebi, i to je tako izuzetan i savršen život, da si Ga prihvatio umesto života koje su svi drugi živeli! Rim. 3,24; Efe. 2,8; Titu 3,5; 2. Tim. 1,9; ......
33. Aliluja Bože! Isus je živeo život koji bi se od mene očekivao. On je već proživeo i moj budući život! I zato ću od sada ja živeti, tako što ću se svakodnevno oblačiti u Njega, tačnije, dozvoljavati Mu da dođe u moj um i tu se nastani i prebiva. On će kroz mene živeti, hodati, pričati, disati, odlučivati, postupati i služiti! Ne mislim da postanem bolji, da postanem svetiji tako što ću redovno od Isusa primati injekciju dobrote. Umesto toga, daću Njemu dozvolu da unese u moj život baš onaj, koji je On već proživeo (iako to nije uslov spasenja). Rim. 5,11
34. Hvala Ti na nadi slave Božije tj. Tvom obećanju da ćeš nas, ne samo proglasiti, već i učiniti pravednima prilikom ponovnog Hristovog dolaska, pošto tek tada dobijamo svetu prirodu, a to u stvari znači biti učinjen pravednim.
35. Zahvaljujem Ti Bože što, iako nisam u stanju da bilo šta zaslužim, Ti si mi pružio svoju blagodat, tako što si poslao svoga Sina i dao mi preimućstvo da budem opravdan nezavisno od sebe samog. Ja u to nisam bio uključen niti sam ičim tome doprineo. Štaviše, bio sam u svom izgubljenom i grešnom stanju, kada si mi darovao svoju blagodat. Ti si Bože dao svog sopstvenog Sina da živi božanski život, da položi taj život, i pošto je bio vaskrsnut, da ga učini dostupnim svakome ko iskreno veruje da si Ti mogao biti ovako velikodušan! Aliluja!
36. Hvala Ti Bože što Te ovog jutra kroz Isusovu smrt slavim, jer me gledaš kao pravednog i spasenog čoveka. Rim. 5,9.18
37. Hvala Ti Oče što me kroz Isusovu smrt danas smatraš pomirenim sa sobom i spasenim. Rim. 5,10.18; Kol. 1,20
38. Hvala Ti Oče što se zahvaljujući Isusovoj smrti ne ubrajam više među Tvoje neprijatelje. Rim. 5,10
39. Zahvaljujem Ti Oče ovoga jutra, što kroz poslušnost Jednoga, Ti gledaš na mene kao da nikada nisam učinio greh. Rim. 5,17.18.19.(9); 2. Kor. 5,14.15.19.21
40. Hvala Ti Oče što molitvu vere tj. dolazak Tebi u veri ne čini dolazak pred Tebe da Ti nešto ponudimo, već da primimo ono što si nam Ti već dao kroz Hristovu smrt i vaskrsenje, sve te blagoslove, uključujući i spasenje.
41. Hvala Ti Oče što si dopustio da Isus postane (bude učinjen) grehom mene radi, a mene bednog i grešnog vidiš kao apsolutno pravednog tj. spasenog pred sobom. Rim. 5; 2. Kor. 5,14.21; Isa. 53,4-7
42. Iako sam pokvarena i grešna osoba, Ti si dozvolio da Isus bude učinjen grehom radi mene. I sada me vidiš kao bezgrešnog, pravednog i spasenog.
43. Ja sam pokvaren, grešan čovek, i tako sam Ti zahvalan ovog jutra kada pogledam na krst, što si dopustio Hristovu smrt zbog mene tj. da Isus bude učinjen grehom mene radi, jer ja sada za još jedan dan imam sigurnost da sam u Tvojim očima spasen tj. savršen kao što je to Isus bio. Rim. 5; 7,18
44. Hvalim Te i slavim Bože za taj veliki dar Tvog Sina na Golgoti!
45. Slavim Te Bože što uprkos priznanju sopstvene krajnje nemoći i grešnosti, nismo ostavljeni bez nade; Hvalim Te Bože zato što vidiš vrednost u nama, u tolikoj meri da si žrtvovao svoga Sina predavši Ga na našu večnu smrt, iako si znao šta nam je greh učinio. Rim. 5,6; 7,18
46. Iz smrti Isusa Hrista proizilaze i sledeće činjenice kao osnove za izjave vere. On je umro mojom večnom smrću i živeo savršenim životom tako da:
§ „Ja sam opravdan – proglašen pravednim.“ (Rimljanima poslanica 5,9)
§ „Pomiren sam sa Bogom.“ (Rimljanima poslanica 5,10)
§ „Bog je pokazao svoju ljubav prema meni.“ (Rimljanima poslanica 5,8; 1. Jovanova poslanica 3,16)
§ „Bog je uspostavio mir i sve pomirio sa Sobom, uključujući i mene.“ (Kološanima poslanica 1,20)
§ „Ja sam iskupljen – otkupljen nazad – i oprošteno mi je.“ (1. Petrova poslanica 1,18; Otkrivenje 5,9; Efescima poslanica 1,7)
§ „Razapet sam sa Hristom.“ (Rimljanima poslanica 6,5-7; Galatima poslanica 2,20)
§ „On je postao/učinjen grehom radi mene, i umro umesto mene.“ (2. poslanica Korinćanima 5,14.21; Knjiga proroka Isaije 53,4-7)
§ „Moji gresi su uklonjeni.“ (Jevrejima poslanica 9,26; Jevanđelje po Jovanu 1,29; 2. Kor. 5,21)
§ „Oslobođen sam od svojih greha.“ (Otkrivenje 1,6)
§ „Mogu da smatram, da sam u Božijim očima kroz opravdanje verom mrtav grehu iako to nije ono što vidim u svom životu.“ (Rimljanima poslanica 6,11)
§ „Neću umreti drugom smrću u budućnosti (što se odnosi na večnu smrt, nasuprot fizičkoj smrti u grobu, koju je Isus nazvao snom), jer je On već umro tom smrću za mene.“ (Jevrejima poslanica 2,9; Otkrivenje 20,6; Jevanđelje po Jovanu 11,11-15)
§ „Oslobođen sam od svog neprijatelja, sotone – on je poražen – nema vlasti nada mnom.“ (Jevrejima poslanica 2,14)
§ „Slobodan sam od straha od smrti, od ropstva grehu i od đavola.“ (Jevrejima poslanica 2,15) I šta sam još?
§ „Proglašen sam zauvek savršenim, iako sam još uvek u procesu posvećenja Hristom!“ (Jevrejima poslanica 10,14)
§ „Ja sam izlečen/isceljen.“ (1. Petrova poslanica 2,24)
§ „Nisam više pod osudom.“ (Rimljanima poslanica 8,1)
§ „Naslednik sam večnog života kroz opravdanje Njegovom blagodaću.“ (Titu poslanica 3,7; Rimljanima 4,2-6; 10,4; Galatima 2,16.21; 3,5.6.24; Filibljanima 2,9; 2. Timotiju 1,9)
§ „Blagodaću smo spaseni kroz veru.“ (Efescima poslanica 2,8.9)
Sve ovo imam, uprkos tome što sam bespomoćan, grešan i poročan. Svi ovi blagoslovi su moji na osnovu Hristove smrti!
Zato mogu da kažem: Hvala Ti Oče. Za mene nema druge (večne) smrti, ni vatre pakla u budućnosti. Već danas želim da Te slavim i hvalim za to, jer je Isus već sve to prošao i pretrpeo za mene u mnogo većoj i strašnijoj meri, što je umro mojom večnom smrću.
47. Hvala Ti Oče što iako sam sebe smatrao i osećao se kao osuđenik na smrt, zarobljen grehom, (jer sam verovao u sistem uslovne ljubavi/vrednosti po kome se ljubav, milost, naklonost, dobrota, spasenje... zarađuju/zaslužuju), ja u Tvojim očima nisam osuđen, jer si milostivo dozvolio da moja presuda padne na Isusa.
48. Hvala Ti Oče što danas ne moram da živim u neznanju o Tvojoj ljubavi, pošto si Ti pokazao svoju ljubav prema meni žrtvujući svoga Sina, koji je umro drugom smrću umesto mene, i ja želim da se danas radujem toj ljubavi. Hvala Ti!
49. Hvala Ti Oče što sam uprkos svesti o svojoj sadašnjoj grešnosti i ljudskosti, dok gledam na krst prosto zadivljen činjenicom da me Ti vidiš savršeno pravednog kao što je Isus tj. spasenog; jer je On, iako nije znao za greh, dopustio da bude učinjen grehom radi mene i da istrpi smrt koju sam ja zaslužio, svu tu agoniju! Hvala Ti Oče!
50. Hvala Ti Oče što je Isus – iako sam nikada nije učinio greh – pristao da bude učinjen grehom nas radi. Hvala Ti što je pristao da zbog toga podnese razdvajanje od Tebe zbog greha koji mu je oduzeo svest o Tvom prisustvu. Isus je preuzeo moj greh na sebe i zahvaljujem Mu večno!
51. Hvala Ti Bože što je Hristos pristao da umre smrću jednakoj večnoj (našom večnom smrću), smrću krivog i beznadežnog grešnika. Hvala Ti što je pristao da pretrpi strah i užase zbog krivice celog čovečanstva, osećaj potpune ništavnosti, promašenosti, bezvrednosti, beznađa, očaja, tame, večnog razdvajanja, večne smrti. Da u tim trenucima pretrpi sve to uz osećaj sramote i uverenje večnog odvajanja od Tebe iz čijeg je naručja izašao i koji je sa Tobom od večnosti. Hvala Ti što pred svim tim nije ustuknuo iako Mu je sve podrhtavalo pred tom agonijom koju je podneo mene radi, jer je prihvatio da na sebe uzme čak i moje najslabije, najmračnije, najstrašnije misli, dela i stavove. I to ga je ubilo! Sa zahvalnošću Ti dopuštam Hriste da na sebe uzmeš u potpunosti sve ono što sam ja, da na krstu budeš u potpunosti ja. Hvala Ti na neizmernoj milosti! Rim. 5; 2. Kor. 5,14.21; Isa. 53,4-7
52. Ovog jutra Ti se zahvaljujem Oče što kroz poslušnost jednog Čoveka, Isusa Hrista, koji je bio poslušan do smrti, sramne smrti na krstu, Ti mene vidiš kao potpuno poslušnog i spasenog. Hvala Ti Oče! Jer kada pogledam sebe, to nije ono što vidim, ali Te slavim što je to ono što Ti vidiš – to me hrabri da nastavim da idem napred u Isusu Hristu.
53. Hvala Ti Hriste što se prema Tebi postupalo onako kako mi zaslužujemo, da bi se prema nama postupalo onako kako Ti zaslužuješ.
Hvala Ti Hriste što si bio osuđen zbog naših greha, u kojima nisi imao nikakvog udela, kako bismo mi bili opravdani i spaseni Tvojom pravednošću, u kojoj nismo imali nikakvog udela.
Hvala Ti što si pristao na smrt i užase agonije i strah, koji su nama pripadali, da bismo mi imali život i radost, koji su Tebi pripadali.
54. Hvala Ti Oče što smo mi oslobođeni krivice, sramote i osude, jer si nas voleo dovoljno da dopustiš da Isus to pretrpi umesto nas. To je blagodat. To je ljubav!
55. Iskreno verujem da je Isusova smrt zapravo bila moja smrt za greh, a koja se desila Njemu. Spreman sam da prihvatim, da Ga je ubio moj a ne Njegov greh. On je umro mojom večnom smrću; i tako sam Ti zahvalan Bože što si dopustio da On to podnese umesto mene, što me toliko volite, i što vam toliko značim.
56. Hvala Ti Bože što si nam pokazao najveći dokaz Tvoje bezuslovne ljubavi i nezaslužive milosti, naklonosti i dobrote time što si Ti Stvoritelj došao među nas – tvoja stvorenja, kao jedan od nas. Što si započeo svoj život na isti način, izložen istim slabostima, živeći pod mnogo težim okolnostima, da bi ga na kraju završio sramnom smrću (smrću koja je trebala da snađe nas) uz potpuno prezrenje, mržnju i odbacivanje od ogromne većine onih koje si došao da spaseš. Pristajući da i pored svega toga iskusiš/ispiješ i neverovatnu agoniju krivice, sramote zbog greha celog sveta, odnosno uverenje i prateći osećaj naše večne smrti, večnog odvajanja od radosti, života, Oca... svega lepog – nas radi!
57. Hvala ti Bože što si pristao da pretrpiš našu smrt da bismo mi imali Tvoj život. Hvala ti što si se odrekao Svog večnog života da bismo ga mi imali.
